US patent 1143835 (22.06.1915)

Life - saving apparatus

Ko visoko leti...

Sudeći po broju prijavljenih pronalazaka, problem pada iz aviona je jedna od omiljenih tema kojima se bave pronalazači. Ovo je jedan od najstarijih pronalazaka na tu temu, budući da nije baš mnogo mlađi od samog vazduhoplovstva. Ovaj pronalazač je u svoj patent ugradio tri načina da spase život čoveka, pa ako ne pomogne jedan, tu su još dva rezervna...

Pretpostavka je da je u trenutku pada čovek već bio “upakovan” u specijalni mantil, da je ušao u obruče koji su sastavni deo padobrana (mada sve to više liči na kišobran) i da na glavi ima kapu sa velikom spiralnom oprugom. Ali najbolje je da samom pronalazaču dozvolimo da nam iznese zamisao:

Ovaj pronalazak odnosi se na aparat za spasavanje života i njegov zadatak je da spase osobu koja je pala iz aviona na vodu ili na zemlju.

Osoba koja pada iz aviona, a koja je opremljena mojim aparatom sa spasavanje života, najpre će otvoriti padobran time što će lagano podići ruke koje su uvučene u petlje pričvršćene za rebra padobrana i dozvoliti da ostatak odradi pritisak vazduha na donju površinu tkanine padobrana. Ako osoba padne na vodu, vazdušni jasuci će održati njega ili nju na površini, a ako dotična osoba padne na zemlju a padobran ne obezbedi dovoljno mek doskok koji bi sprečio nasilan udarac o istu, udarac će biti značajno umanjen vazdušnim komorama. U slučaju da osoba padne na glavu, ivice šlema će se slomiti i elastičnost njegove sadržine će ublažiti potres.

Ne bi bilo pošteno ako bismo kritiku ovog patenta bazirali na današnjim iskustvima, jer možemo pretpostaviti da je pronalazač 1915. godine, kad je patent zaštićen, jedva i video avion, pa tako nije ni mogao da predstavi sebi sa kakvim silama bi njegov patent morao da se izbori da bi spasao život nekome ko pada sa te visine. Naravno, šlem sa oprugom je van diskusije i njega ne vredi komentarisati, a vazdušne komore ispod mantila su svakako dobrodošle ako se nesrećnik živ i zdrav nađe u vodi, jer će ga one održati na površini.

Međutim, u pogledu padobrana, pronalazač pokazuje razmišljanje u dobrom smeru, mada je koncept sa žicama kao kod kišobrana neupotrebljiv, pre svega zbog nedovoljne pouzanosti i čvrstoće. A što se tiče nedovoljne površine padobrana - setimo se samo da je i Leonardo da Vinči, sudeći po njegovim crtežima koji predstavljaju verovatno prvi projekat padobrana u istoriji, napravio istu grešku - površina je tako mala da sigurno ne bi mogla da spase život nekome ko pada sa velike visine.

Ovde još više zabrinjava međusobna pozicija težišta čovekovog tela i centra potiska padobrana - verovatno je da bi se on brzo okrenuo naglavačke, pa bi onda svu nadu ipak morao da polaže u šlem sa oprugom.