1976: Life

Uskoro će se navršiti četvrt veka od mog prvog projekta sa mikroprocesorom Z80. Bio je to LIFE (ili EVOLUCIJA), koji je na matrici od crvenih svetlećih dioda izvodio čarobnu matematičku igru svetlećih polja udruženih u organizme. I danas me fascinira taj jednostavni i nadahnuti algoritam, koji je osmislio John Coinway, profesor sa Kembridža. Za popularnost ove igre zaslužan je Martin Gardner, koji je o tome opširno pisao u svojoj rubrici Mathematical Games u Scientific American-u, a uskoro je Life postao i tema broja popularnog časopisa Byte. O ovoj igri je 1981. godine pisao Dejan Ristanović u "Galaksiji".

Kompjuter tada nisam imao, za asembler nisam ni znao da postoji, o emulatoru eproma nisam imao ni ideju, a termin razvojni sistem sigurno ne bih razlikovao od psovke na paragvajskom jeziku. Ipak, imao sam volju i to je bilo dovoljno. Jedna sjajna knjiga o Z80 (jedina o mikroprocesorima koju sam imao) motivisala me je da napravim programator u koji su se podaci unosili ručno, preko rotacionih preklopnika. Program sam asemblirao bajt po bajt na papiru, što mi verovatno neće verovati oni koji su svoja prva iskustva sticali na modernim računarima. Međuverzije programa testirao sam tako što sam "pešice" programirao eprom, ubacivao ga u podnožje, uključivao uređaj, odoka konstatovao greške pa onda žvrljao po papiru sa programom dok se eprom brisao kvarc-lampom...

Ceo projekat završio sam sa samo četvrtinom od 256 LED-ova, jer su tada bile dosta skupe i nisam imao dovoljno novca za celo polje. Možete da zamislite moju sreću kad sam uspeo da dokupim još dioda i kad sam video celu matricu u punom sjaju. Kasnije sam modifikovao program tako da može sam da prepozna kad je došao u stabilno stanje, pa onda automatski briše ekran i započinje od novog nasumičnog rasporeda ili unosi slučajne mutacije u postojeće organizme.

Ništa od te partizanske opreme nisam sačuvao, ali LIFE skoro da nisam ni isključio, evo i dan-danas radi na vrhu police iznad mog pisaćeg stola. Sad sigurno ne bih uspeo da nabrojim sve projekte sa mikroprocesorima koje sam napravio, većini ni traga ne znam, ali od ovoga prvog (slika levo) nikad se neću rastati. Nedavno sam napravio i veću verziju, sa 48*48 svetlećih dioda (na desnoj slici), koja takođe radi danonoćno. Ovaj novi uređaj ugrađen je u kućište 50*50 cm i ima debljinu od svega 15 mm, tako da je okačen na zid kao slika.