Proročanstva

3

O mentalnom zdravlju naroda

U časopisu "Republika" broj 233, objavljen je tekst "O mentalnom zdravlju naroda", u kome je dr Dragan Popadić (profesor psihologije na Filozofskom fakultetu) dao analizu razloga masovnog verovanja u paranormalne pojave kod nas. Uz dozvolu profesora Popadića, prenosimo nekoliko izvoda iz ovog teksta:

Proročanstva se lako smišljaju i ne podležu nikakvim ograničenjima, uverljivost im se ne zasniva na argumentaciji već na medijskoj popularnosti proroka, proročanstva i vizije su ne samo neosetljivi na racionalne argumente već, u uslovima kad glavni argumenti protivnika leže u činjenicama i logičkim dokazima, skoro da su i jedino delotvorna sredstva odbrane od nepoželjnih argumenata. Sem toga, sva sredstva kontrole su u rukama vlasti – od medijske promocije proroka i čudotvoraca, preko zakonskog sankcionisanja proricanja koje se može selektivno primeniti samo na proroke sa nepovoljnim prognozama8, do (možda ne samo hipotetične) proizvodnje uspešnih proroka koji bi imali privilegiju da nagoveštavaju vec pripremljene dogadjaje. Dalje, nije nikakav problem ako se prognoze ne obistine9 – to neće biti dokaz da se radi o prevarantu već da mu se, recimo, privremeno istrošila energija ili da je bio psihički ometan ili pogrešno shvaćen. Uostalom, ma koliko da je proročanstvo spektakularno a pogrešno,10 odnegovano kratko pamćenje i uspavana kritičnost čine da je dovoljno prećutati ga ili privremeno uvesti na scenu novog proroka.

Tipičan primer ovakvog proroka sa ograničenim rokom trajanja i prepoznatljivom ciljnom grupom je lik »deda Miloja, proroka iz Pomoravlja«11. Zamišljen da pokrije drugi kraj spektra na čijem jednom ekstremu su naizgled hipernaučni astronumerolozi, bioenergeticari i tumači Tesline zaostavštine, ovaj lik je opisan kao osavremenjena kombinacija Tarabića i šumadijskog Kastanede, seljak koji svoju mudrost i dar predviđanja crpi iz dubina srpskog kolektivnog bića a onda ga narodskim jezikom saopštava nama.

Knjiga je pisana u vidu piščevih dnevnih beleški o prognozama koje deda Miloje prilikom susreta sa piscem iznosi a koje se, sve do jedne, pokazuju kao zapanjujuće tačne. Divljenje čitaoca trebalo bi da splasne ako primeti da prognozirani dogadjaji jesu buducnost u odnosu na dane dnevničkih zabeleški ali su – avaj! – prošlost u odnosu na datum objavljivanja knjige. Ima, medjutim, (istina, mali broj) predvidjanja koja idu dalje od 1993. godine u tada daleku budućnost a sada već prošlost, i ona bi mogla da budu test deda Milojevih (odnosno Matićevih) proročkih sposobnosti. Ova »prava« proročanstva su, vredi li to uopšte napominjati, sve od reda promašaji. Tako na primer, deda Miloje proriče: »Jeljcinu se ne piše dobro. On će se sukobiti sa Gorbačovom i moraće da ode. Po svoj prilici biće ubijen...« (str. 96), za Klintona kaže: »On će da izumre 19. maja 1996. godine. Tolika mu sveća« (str. 230), o Amerikancima i Kosovu predviđa: »Ovo ššto se buška dole je samo varka. Prvo ce da naciljaju Vojvodinu« (str. 218), i tako dalje.

Ali, naravno, prava svrha deda Miloja i nije da prorekne budućnost vec da legitimiše sadašnjost: da svojim proročkim autoritetom osnaži Miloševićevu harizmu (»Nemoj da narod pogrešno s’vati al’ jedini koj’ vredi od ovi što su na vlas’ i od ovi što ’oce da otmu vlas’ je Milošević. On je jedini u stanju da se nosi sa đavola. On nikako ne sme da padne. Ako ga smene, sa Srbiju je gotovo!« (str. 154) i da ratove i nesreću u koju je Srbija tada srljala prikaže kao fatum (»Ima se tumba i po zemlji i po nebu! Ima se tumba na sve strane. Taka nam sudbina. Ono što je zapisano ne moš’ se promeni...« (str. 167).

Kada se publika izdresira da se navikne na ovakve sadržaje, da njihovu istinitost podrazumeva, da na njihovo isticanje i odobravanje svugde nailazi (svaka estradna zvezda će prilikom svog predstavljanja izdeklamovati koji je znak i podznak u horoskopu), da ih prihvata poput vremenske prognoze i da se rukovodi prema njima, njeno ponašanje postaje lako podložno manipulaciji pa se iste rubrike mogu koristiti kao sredstvo kontrole. Već smo ranije upozorili12 kako je 9. marta 1992, na dan obeležavanja demonstracija, u Politikinoj horoskopskoj rubrici maltene svim znacima savetovan i predvidjen ostanak u kući i u krugu prijatelja.

Najuobičajenije je, ipak, objedinjeno uticanje na uverenja, osećanja i ponašanje. Predviđanja po pravilu imaju umirujuću funkciju, otkrivajući čitaocima svetlu budućnost i dajući podršku režimu. Tipičan primer je vest iz Politike od 22. novembra 1992:

»Vukovarski astrolog Soka oglasila se i ovih dana. Kaže da će se Republika Srpska Krajina ugasiti kao samostalna država, odnosno utopiće se u savezu srpskih država, čiji će glavni grad biti u – Ohridu! Ta velika država biće monarhija, a monarh će biti iz loze Nemanjića po majčinoj liniji. U budućnosti svet će ovaj rat proglasiti svetskim, a Hrvati će biti pravoslavne vere i slaviće, kao i Srbi, krsnu slavu«.

Proročica Vava, opet u Politici, od 4. septembra 1995, »vidi« kako ce se Srbija za samo dve godine ekonomski oporaviti. U Politici ste još 1992. mogli naći horoskop novog ustava SRJ, a čitalac je tu mogao pročitati kako se svi astrolozi slažu da nas čeka svetla budućnost i da neće biti napada na našu zemlju. Što se domaćih ratova tiče, »sve bi trebalo da bude gotovo« do marta 1993. kad počinje obnova i izgradnja a 1996. obnavlja se sloga bivših jugo-republika. Inače, sama SR Jugoslavija, nažalost, jos nema zvanični horoskop jer jos nije međunarodno priznata, a može se desiti, upozorava nas astrolog Dragana Ilić (opet u Politici) da ce za datum priznanja »pakosnici izabrati neku nepovoljnu i tešku kombinaciju horoskopskih znakova i podznakova«.

Ovakva Politikina tradicija ne prekida se ni u 2000. U tekstu »Šta su nam prorekli vidovnjaci« (Politika, 15. 01. 2000) autorka Ljiljana Milosavljević nas sasvim ozbiljno informiše o nizu proročanstava za 2000. godinu koja sva potkrepljuju jedno drugo a koja su sva od reda umirujuća. Izvesna baba Vuka predviđa da ce Milošević ostati da vlada dok ce Klinton »pasti kao gnjila kruška«. Vidovita Zorka poručuje da Miloševiću niko neće moći da naudi a da će Kosovo opet biti naše, što potkrepljuju prognoze Vange IV (a u saglasju, opet, sa predviđanjima vidovnjaka deda Milojka – ne treba ga brkati sa deda Milojem) da će se trupe KFOR-a povući sa Kosova a da će Srbijom vladati »i to vrlo uspešno, mudri ljudi medju kojima će biti i jedna žena«. Jedino je već pominjani Lav Geršman malo oprezniji i izjavljuje »da su mogući konflikti medju strankama, haos u smislu nekontrolisane rulje, odnosno banditizam i otvorena anarhija«. Proročanstva ipak nisu samo umirujuća – nekad, bogami, i opominju. Tako, na primer, astronumerološka prognoza za 1993. godinu u Trecem oku (29. 12. 1992) upozorava da »Početkom godine postoji mogućnost nasilne smrti jednog političara koji nije rodjen u Srbiji, a koji se lažno bori za srpstvo«. (Kome su to zvezde krajem 1992. radile o glavi? Vuku? Šešelju?)

8 Prema rečima vlasnika jedne astrološke agencije: »Većina tih vidovnjaka sa kojima sam bio u kontaktu potvrdila je da su bili kontaktirani od strane izvesnih ljudi na vlasti i usmereni ka širenju pozitivne energije u narodu – rečeno im je da ne govore ništa loše o vladajućoj strukturi. U svim proročanstvima Slobodan Milošević je na mestu predsednikač cak do 2010. godine« (Biljana Vasić: »Srbija pod gigantskom šljivom«, Vreme, 4. 03. 2000).   (nazad na tekst)
9 U članku Lazara Zolta »Praznoverje i društvene promene«, Gledišta, 3–4, 1996, gde je autor pratio rubrike u časopisima Treće oko i Horoskop, čitalac ima prilike da, između ostalog, nađe niz proročanstava čiju tačnost može da testira.   (nazad na tekst)
10 Naširoko reklamirani Spasoje Vlajić, otac »svetlosne formule«, u avgustu 1991. prorekao je da će »doći do izvesnog zbližavanja na relaciji Bulatović–Kučan–Milošević i laganog kretanja ka konfederalnom uređenju Jugoslavije. Kod Hrvata se može očekivati zaokret ka federalnom i jugoslovenstvu?! Zvuči neverovatno, ali tako govore proračuni« (Trece oko, 14. 08. 1991). Preko cele strane Zone sumraka svojevremeno nas je upozorio: »Amerika će se raspasti na dan Svetog Andreja 17. januara 2000!!!« Ovaj i niz sličnih promašaja niti su upamćeni niti su sprečili čitaoce da razgrabe njegovu knjigu Prvi svetski parapsihološki rat.   (nazad na tekst)
11 Pavle Matić: Deda Miloje prorok iz Pomoravlja – Biće tumbanje po celom svetu, II dopunjeno izdanje, M & S, Beograd 1993.   (nazad na tekst)
12 Dragan Popadić: »Zvezde – putokaz nebeskom narodu«, Republika br. 41–42, 1992.   (nazad na tekst)