|
Bela soba
ispunjena neonskim svetlom i tišinom. Osim jednog kreveta, malog metalnog
ormarića, stalka sa naopako okrenutom flašom i stare stolice od šper ploče
nema nikakvog nameštaja, nijednog medicinskog instrumenta koji bi ulio bar
trunku nade.
Stajao je
pored kreveta, nesposoban da bilo šta da kaže. Sati su prolazili i praznina u
njegovoj glavi postala je beznadežno duboka. Tišinu je prekinula ona, prozaičnim
pitanjem na koje je potrošila pola rezerve snage.
- Jesi li
me nekad prevario?
Sačekao
je da mu u ispražnjenoj glavi utihne eho njenih reči. Ona je pogrešno
protumačila ovu pauzu i počela da skuplja snagu za sledeću rečenicu.
U poslednjem trenutku se prenuo.
- Nikad.
Polako je
podigla pogled i pogledala ga u oči.
- Nisi?
Tanka
crvena linija je spojila njihove duše. Sa olakšanjem je shvatio da je ovim
čvrstim pogledom ispravio grešku oklevanja.
- Ne,
nikad.
Izgleda da
joj je ovaj odgovor dao snagu. Odmah je upitala kroz osmeh, izazovnim glasom od
koga su mu nekad klecala kolena:
- Zato što
si me voleo?
Njegova
tvrda odbojnost prema frazama nikad mu nije dozvoljavala da izgovori te dve
proste reči. Uvek je mislio da su samo postupci važni, a da su reči
lažljive. Zbog toga je bila večito uskraćena za ono za čim je
uvek žudela: prosto, neukrašeno "volim te". Pa čak ni u ovom
trenutku nije bio spreman na tu žrtvu; bilo mu je jasno da je prekasno za
improvizaciju. Već mu je na jeziku bila rečenica koja je počinjala
sa "nikada nećeš..." ali je shvatio da je to u ovoj situaciji
neumesno.
- Nikada
nisi shvatila muškarce. Oni mogu da vole i da varaju. Da, bio sam ti veran, ali
ne zato što sam te voleo, nego zato... ne znam, valjda zato što sam čovek
od duha.
Najmanje
od svega joj je trebala njegova sirova i neotesana prepotencija. Zar je moguće,
pomislila je, da ćemo se zauvek rastati a da mi neće pokloniti ono što
najviše želim.
- Da li si
bar...
Uhvatio je
za ruku jer je osetio da je nešto popunilo prazninu u njegovoj glavi, neka
istina koja je rasla i tražila put napolje; trebalo je samo da otvori usta i da
je oslobodi. Ono što nije očekivao, to je da će se u istom trenutku
iz njega osloboditi i potok suza, koje će šapat pretvoriti u krik.
- A voleo
sam te toliko... i volim te više od svega.
|