Kad je otkucalo ponoć,
podigao sam tastaturu iz krila i spustio noge sa radnog stola. U sobi je bilo
mračno, jedini izvor svetla bio je monitor. Ustao sam i protegao se. Kroz
veliki prozor bez zavese u vidno polje ušla mi je vijugava narandžasta traka
autoputa i milion belih tačaka prosutih po gradu. Video sam njenu siluetu,
još uvek je u istom položaju stajala na prozoru i gledala istu noćnu
panoramu. Odluku sam imao od ranije, sad je trebalo samo da je sprovedem. Tiho
sam joj prišao s leđa i ubio sam je.
Oštar udarac u glavu
bio je dobro centriran: nije se ni trgla, samo je pala na pod pored mojih nogu.
Podigao sam je s poda i stavio na sto. Upalio sam stonu lampu. Ležala je na leđima
bez pokreta, nema sumnje da je mrtva. Zavideo sam joj na divnoj tamnoj koži,
jer moja koža je preterano svetla i, valjda zbog neke alergije, ponegde osuta
crvenim tačkama. I tako jedno nesavršeno biće, skoro slepo bez
debelih naočara i sa crnim zubima zbog upornog trovanja duvanom, ubija
stvorenje koje je savršeno i koje nikome ne čini ništa nažao. A onda se
još i iživljava nad njenim mrtvim telom.
Otkinuo sam joj jednu
nogu i pokušao da odgonetnem kako funkcioniše. Svih šest nogu usađene su
na istu tačku na sredini stomaka, i pod lupom liče na stajni trap
lunarnog modula. Mora biti da negde postoje mišići, ali pokušaj kidanja
svake sledeće noge se završavao razvlačenjem guste žute mase koja je
izlazila iz utrobe. Sa istraživanjem krila bio sam bolje sreće: ispod
tvrdih, sjajnih krila otkrio sam još jedan par tajnih, koja su bila tanka,
providna i znatno veća od spoljnih, samo što su bila lepo savijena. Glava
joj je već bila smrskana, pa čak ni s lupom nisam video nikakve
zanimljive detalje, ali zato sam prionuo na posao da od tela odvojim nešto što
nisam znao da li da proglasim za vrat ili za ramena. Čim mi je to pošlo za
rukom, zažalio sam jer se iz tela na sto razlila gusta svetlozelena tečnost.
Pokupio sam sve delove
tela, a dlanom druge ruke pokušao sam da obrišem tečne otpatke sa stola.
Ovo mi je samo delimično uspelo. Otišao sam do toaleta i sve bacio u WC.
Pre nego što sam povukao ručku vodokotlića, ispraznio sam bešiku i
laknulo mi je. Valjda je trebalo i da operem ruke, ali za to sam bio suviše
umoran. A toliko posla me čeka!
|