Smak sveta

Ništa nije večito. Knjiga koju držite u rukama jednom će se pretvoriti u prah i molekule njenih listova vetar će odneti negde daleko. Grad u kome živimo postaće niz sumornih ruševina, tada više neće postojati naši bliski rođaci i prijatelji, a ni nas neće biti. Čak će i Zemlja jednom prestati da se obrće oko svoje ose i ni po čemu neće ličiti na planetu kakvu poznajemo.

Sve je izvesno, osim jednog: Kada će to biti? Za godinu, dve, ili za milion godina? Možda nećete uspeti ni da pročitate ovu stranicu do kraja pre nego što se to dogodi. Zaista, zna li neko kad će nastupiti kraj sveta?

Mnogi ljudi mislili su da znaju odgovor na to pitanje. Neki od njih izračunali su to na samo njima poznat način, neki su videli znake i rastumačili ih, a nekima se Bog javio i saopštio im svoju nameru. Srećom, pokazalo se da niko od njih nije bio u pravu, bar od onih koji su tvrdili da će kraj nastupiti pre današnjeg dana.

A hoće li do toga doći u skoroj budućnosti? Niko ne zna sigurno, ali je malo verovatno. Ne treba sumnjati u to da su svi dosad objavljeni načini “izračunavanja” ovog dana netačni i proizvoljni, kao ni da su zasnovani na fikcijama i sumanutim idejama svojih autora. Ako sudimo po ispunjenju do sad objavljenih proročanstava, mirne savesti možemo da tvrdimo da ni one koje se odnose na blisku budućnost nisu tačne. Imamo razloga da verujemo da će biti dovoljno vremena ne samo da pročitamo ovu stranu nego i celu knjigu do kraja. Reke će još dugo teći svojim koritima i mnoge generacije posle nas gledaće izlazak i zalazak Sunca.

Analitičari su prikupili nekoliko hiljada proročanstava koja najavljuju smak sveta. Neki ljudi nisu verovali ovim najavama, ali neki jesu. Efekti njihovog verovanja bili su uglavnom lokalni, ali su neke reakcije bile veoma dramatične, sa masovnom histerijom, pa i grupnim samoubistvima.

Najstarija poznata najava smaka sveta datira iz 2800-te godine pre Nove ere. Na asirskoj glinenoj ploči sledećim rečima se najavljuje apokalipsa kao kazna za moralno propadanje koje je zahvatilo ljude:

Zemlja se izobličila poslednjih dana. Najave govore da se svet sve brže primiče svom kraju. Korupcija i odsustvo morala glavni su znaci.

Ovo moralno opravdanje biće model na kome će se zasnivati i mnoga kasnija proricanja smaka sveta. Osim toga, najavljivaće se i pojava Antihrista, kao i drugi dolazak Isusa Hrista, novi Veliki potop (ovoga puta bez Nojeve barke), ili neka druga kataklizma. U novije vreme, zahvaljujući prodoru pseudonauke, u modu ulaze najave kosmičkih tragedija - sudari sa nebeskim telima, transformacija Mlečnog puta u kvazar, crna rupa koja će progutati Zemlju i slično. Kad su u modu ušli svemirski brodovi i leteći tanjiri, savremeni proroci su predskazivali dolazak vanzemaljske civilizacije koja će nas porobiti ili uništiti, a tokom perioda hladnog rata veliki broj apokaliptičnih predskazanja imao je u svom scenariju nuklearnu katastrofu.

Najava smaka sveta u godini koja se iskazuje “okruglim” brojem nije izum dvadesetog veka. Još 634. godine pre Nove ere, Rimljani su očekivali da će njihov grad biti sravnjen sa zemljom jer je to bila 120. godina od osnivanja Rima (1. godina AUC, ab urbe condita, isto je što i 753. godina pre Hrista). Zašto baš 120? Zato što je postojao mit po kome je 12 orlova Romulu otkrilo čarobni broj u kome se krije tajna trajanja njihovog grada, a svaki orao, po tumačenju ondašnjih mistika, predstavljao je po 10 godina. Kad se to pokazalo kao lažna uzbuna, smak sveta je najavljen godine 365. AUC (389. pre Hrista) jer toliko dana ima u godini, pa 1000. AUC (247. posle Hrista) i tako dalje.

Godine 500. posle Hrista takođe je najavljena kataklizma jer je rimski teolog Sextus Julius Africanus objavio učenje po kome je to 6000. godina od stvaranja sveta. Smatralo se da će tada Isus sići na zemlju i da će to biti kraj sveta kakvog mi poznajemo. Mnoge kasnije najave takođe su se zasnivale na “okrugloj” godini od stvaranja sveta, mada je ta referentna godina varirala u zavisnosti od trenutno aktuelnog učenja.

Svaki put kada je svet preživeo “okruglu” godinu, smak sveta je najavljivan 33 godine kasnije, jer je ta godina opet bila zaokružena, ovoga puta računato od Hristovog raspeća.

U spisima iz 793. godine toledski biskup Elipandus opisao je paniku u narodu do koje je doveo govor jednog španskog monaha. On je 6. aprila te godine rekao da je to poslednji dan i da će u ponoć doći do smaka sveta. Panika je trajala celu noć i ljudi su besciljno jurili pokušavajući da uteknu od užasa koji ih čeka. Spis se završava time što je Hordonije, jedan od meštana, u zoru povikao: “Hajde da jedemo i pijemo, pa da umremo siti”.

Veliki broj priča opisuje masovnu paranoju koja je vladala uoči 1000. godine. Legenda kaže da je panika zahvatila celu Evropu nekoliko godina unapred. Treba reći da ima i istoričara koji smatraju da ta godina nije donela ništa više straha nego bilo koja druga “okrugla” godina, tim pre što je u to vreme malo ljudi znalo da kaže u kojoj se godini vremenski nalaze. Ipak, sačuvani su spisi u kojima se baš za tu godinu najavljuje Isusov dolazak. Kasnije se pojavljuju spisi kojima se Isusov silazak sa neba najavljuje za 1033. godinu. Burgundijski monah Radulf Glaber slikovito opisuje psihozu straha u narodu koja je trajala neprekidno od 1000. do 1033. godine.

Londonski astrolozi su sedam meseci unapred izračunali da će do smaka sveta dovesti Veliki potop koji počinje 1. februara 1524. Oko 20 000 ljudi pobeglo je iz svojih domova, ponevši sa sobom rezerve hrane. Mnogi su ušli u čamce i mudro čekali potop na Temzi. Ironijom sudbine, toga dana u Londonu nije bilo ni kiše. Posle ovoga, isti astrolozi priznali su grešku i sa sigurne distance od 100 godina najavili veliki potop za 1. februar 1624.

Francuski teolog Pjer d’Ajli (Pierre d’Aily) je 1400. godine napisao da će smak sveta nastupiti 1555, jer se tada po njegovoj računici navršava 7000. godina od stvaranja sveta. Ovo možda ne bi bilo vredno pomena da d’Ajlijevo učenje nije imalo snažan uticaj na Kristofera Kolumba, koji je načinio svoje kalkulacije i u Knjizi proročanstava objavio da je, po njemu, svet stvoren 5343. godine pre Hrista pa će do njegovog kraja doći 1658. godine.

Rabin Sabatai Zevi iz Smirnije (Turska) otkrio je da će se Mesija (koji će, naravno, biti otelotvoren u samom Zeviju) pojaviti 1666. godine. Mada je za sobom već imao nekoliko neostvarenih proročanstava, sakupio je dosta sledbenika. Uhapšen je, optužen zbog “izazivanja nereda” i dato mu je da bira između prihvatanja Islama i smrtne kazne. Izabrao je Islam, što je bila praktična odluka, mada ne baš u maniru Mesije.

Džon Nepier (John Napier) je matematičar koji je izumeo logaritmovanje. On je svoj talenat iskoristio da izračuna godinu u kojoj će nastupiti smak sveta. Najpre je to bila 1688. pa, pošto se tada ništa značajno nije dogodilo, oglasio je da će to biti 1700 godina.

Proročica Džoana Sautkot (Joanna Southcott) objavila je da je u drugom stanju i da nosi Isusa Hrista koga će roditi na Božić, 25. decembra 1814. godine i da će taj drugi Isusov dolazak biti početak kraja. Svedoci su tvrdili da je zaista bila trudna, mada je bila stara 64 godine i klela se da je devica. Na Božić je, umesto da se porodi, umrla! Autopsija je pokazala da nije bila trudna.

Viljem Miler (William Miller), vođa Mileritske sekte, objavio je rezultate svojih proračuna po kojima će će se Isus Hristos vratiti na Zemlju između 21. marta 1843. i istog dana sledeće godine. Po isteku ovog perioda, sekta je zapala u krizu poverenja svojih sledbenika, ali je iz nje izašla zahvaljujući uticajnom članu Semjuelu Snou (Samuel Snow). On je pronašao grešku u Milerovim proračunima i najavio da će kraj sveta za 22. oktobar 1844. godine. Miler je toga dana sakupio članove sekte i poveo ih na planinu sa koje će se svojim očima uveriti da ovoga puta nema omaške. Već sutradan, ovaj događaj dobio je naziv “veliko razočaranje”.

Preko 100 članova sekte Ruska braća i sestre crvene smrti izvršilo je samoubistvo 13. novembra 1900. godine, jer su očekivali da će toga dana biti smak sveta. Ovaj manir će, nažalost, još nekoliko puta biti ponovljen u drugim svetskim sektama.

Halejeva kometa se pojavila 1910. godine i sa sobom donela strah da će 18. maja otrovati sva živa bića jer će tada Zemlja navodno proći kroz njen rep pun cijanida. U Nemačkoj su prodavane dopisnice na kojima je bilo naštampano “Kraj sveta 18. maja”, kao i tablete koje su činile ljude otpornim na otrovni gas (ili su tako bar tvrdili njihovi prodavci).

Američka proročica Džin Dikson (Jean Dixon), o kojoj opširnije govorimo na kraju ovog poglavlja, najavila je da će Antihrist biti rođen 5. februara 1962. godine. Zbog autoriteta proročice, verovanje u ovo i danas je veoma rašireno kod poklonika Novog doba. Ona je takođe najavila drugi Hristov dolazak za period između između 2020. i 2037. godine.

UFOlog Džordž Van Tasel (George Van Tassel) obelodanio je rezultate telepatskog dijaloga sa vanzemaljcem koji se zove Aštar. Tasel je tvrdio da će 20. avgusta 1967. godine SSSR izvršiti nuklearni napad na Ameriku i da će to dovesti do trećeg svetskog rata i do uništenja sveta. Pošto se ta najava pokazala kao netačna, drugi UFOlog, Robin Mek Ferson (Robin McPherson) obavio je telepatski razgovor sa još jednim vanzemaljcem, po imenu Oks-Ho. On mu je poverio tajnu da je ovaj napad odložen za 22. novembar 1969. godine.

Džim Džons (Jom Jones), osnivač sekte Hram naroda (People’s Temple), bio je dobitnik mnogih nagrada za humana dela, pa mu je dat i mandat u gradskoj vladi San Franciska. Bio je opsednut vizijom nuklearnog rata koju je imao u mladosti. Ideja sa kojom je osnovao sektu bila je da spase jedan broj ljudi od sigurnog uništenja čovečanstva do koga će dovesti treći svetski rat. Međutim, paranoja koja ga je sve više opsedala učinila je da sebe vidi kao božanstvo i zbog njegovog ponašanja napustilo ga je dosta članova, a broj neprijatelja i kritika upućenih na njegov račun sve više je rastao. Zato je Džons poveo preostale članove u Gijanu, gde je osnovao koloniju Džonstaun (Jonestown) u kojoj su obitavali članovi sekte. Oni će, po Džonsovoj tvrdnji, jedini na svetu preživeti nastupajuću nuklearnu katastrofu. Međutim, njegova paranoja sve više je pokazivala svoje opako lice i jedan broj članova je iskoristio posetu američkog kongresmena ne bi li pokušao da pobegne iz kolonije. Naoružani Džonsovi čuvari su reagovali i četvorica “dezertera” su ubijena, a uz njih i sam kongresmen. Džons je dobro znao šta ga posle toga čeka i naredio da svi članovi sekte popiju otrov. Oni koji na to nisu pristali, našli su smrt pod paljbom čuvara. Život je izgubilo 913 ljudi, od toga oko 300 dece mlađe od 18 godina. Bilo je to 18. novembra 1978. godine.

Edgar Vajznant (Edgar C. Whisenant) objavio je knjigu 88 razloga zašto će Dan spasenja biti 1988, koja je odmah postala bestseler. U njoj je izneo tvrdnju da će to biti 13. septembra 1988, a posle toga je pomerao datume, najpre na 15. septembar pa na 3. oktobar iste godine. Pošto su i ti dani prošli kao i svi drugi, objavio je knjigu Konačni usklik: Dan spasenja 1989!

Pastor Džon Hinkl (John Hinkle) tvrdio je da mu se Bog javio i rekao da će 9. juna 1994. godine “očistiti svo zlo sveta”. Toga da se, naravno, ništa posebno nije dogodilo pa je Hinkl izjavio da je to samo početak i da se najavljena stvar već uveliko događa, samo u nevidljivoj ravni (može li neko da dokaže suprotno?)

Sestra Marija Gabrijel Paprocki (Marie Gabriel Paproczki) objavila je još 19. jula 1993. podatak da će kometa udariti u Jupiter nešto pre 25. jula sledeće godine, što će izazvati “najveću kosmičku eksploziju u istoriji čovečanstva” i smak sveta. Nije se dogodilo ništa značajno za živi svet na Zemlji, ali je džinovska kometa zaista udarila u Jupiter 16. jula 1994. To je izazvalo burnu reakciju u štampi i donelo veliki publicitet sestri Paprocki. Malo ko je tada preneo i informaciju da je ona to proročanstvo izrekla dva meseca posle objave astronoma Brajana Mardsena (Brian Mardsen) da će se kometa Šumejker-Levi 9 (Shoemaker-Levy 9) toga dana sudariti sa Jupiterom.

U martu 1997. godine Sunčev sistem posetila je kometa Hale-Bopp. Kao i Halejeva, i ona je donela proročanstvo o smaku sveta, ali ovoga puta sa tragičnim ishodom. Sve je počelo kad se astronomu-amateru Čaku Šremeku (Chuck Shramek) učinilo da u repu komete vidi “objekat sličan Saturnu”. Ova vest najpre je obišla svet i pojavilo se mnogo smelih pretpostavki o poreklu zagonetnog objekta, ali sve je ubrzo demantovano jer se pokazalo da je to bila obična zvezda. Kao i mnogo puta ranije (a i kasnije), dalji razvoj događaja pokazao je da nije nimalo lako zaustaviti glasine o paranormalnim pojavama kad jednom počnu da se šire.

Posle ovoga, najpre je Ričard Majkl Šiler (Richard Michael Schiller), poznat kod poklonika Novog doba pod pseudonimom Eliyehova, proglasio zagonetni objekat “sličan Saturnu” za asteroid koji će doneti kataklizmičke promene na Zemlji, a da će smak sveta doći 9 meseci kasnije, kad Zemlja bude prolazila kroz zatrovani rep komete. Ništa novo u odnosu na neispunjeno proročanstvo koje se odnosilo na Halejevu kometu iz 1910. godine!

Članovi sekte Nebeska kapija (Heaven’s gate) imali su nešto drugačija tumačenja objekta koji je video čak Šremek. Za njih, to je bio svemirski brod vanzemaljske superinteligentne civilizacije, koji će primiti na sebe svakoga ko u određeno vreme napusti ovaj svet. Oni su smatrali da je taj vremenski okvir između 24. i 26. maja 1997. godine, i u tom periodu 38 članova sekte izvršilo je samoubistvo. Pored svakog od njih bio je prtljag spremljen za put.

Članovi sekte Sunčani hram (Solar Temple), koje je predvodio nemački psiholog Heide Fittkau-Garthe, očekivali su da će se 8. januara 1998. godine u 8 satu ujutro dogoditi smak sveta i da će spas naći samo onaj ko u određeno vreme izvrši samoubistvo, jer će time biti premešten na spasilački vanzemaljski svemirski brod. Za ovo su odabrali Tenerife, na Kanarskim ostrvima, ali ih je u očekivanju pravog trenutka za samoubistvo iznenadila i uhapsila lokalna policija. Cela sekta (ukupno 31 član), umesto na vanzemaljskom brodu, našla se u zatvoru.

Od svih sekti, po broju najavljenih predviđanja smaka sveta prednjače Jehovini svedoci. Oni su prognozirali Sudnji dan za 1874, 1878, 1881, 1910, 1914, 1918, 1925, 1941, 1975, 1984 i 1999. godinu.

Stigla je i famozna 2000. godina. Ni Isus ni Antihrist nisu sišli na Zemlju, Sunce nije eksplodiralo, Severni i Južni pol nisu izmenili mesta, nuklearni projektili nisu ispaljeni. Nisu se srušili ni avioni ni sateliti, svetski ekonomski sistem nije doživeo krah, a električna energija nije nestala u celom svetu. Čak i kompjuteri rade.

Zaista ima nečeg fascinantnog u nizu nula kojima se taj broj ispisuje. Vekovima unazad smak sveta je najavljivan baš za tu godinu. Na čaroliju ove cifre nije bio otporan ni Isak Njutn (Isaac Newton), jer je u knjizi Zapažanja o Danilovim proročanstvima i o apokalipsi po svetom Jovanu predvideo da će Isus Hristos sići na Zemlju tačno 2000. godine.

Najavljeno je mnogo toga, ali se ništa posebno nije dogodilo. Čak se i za čuvenu grešku u nekim “na brzinu” pisanim kompjuterskim programima (u kojima se godina memoriše sa samo poslednje dve cifre, pri čemu se za prve dve podrazumeva “19”), zvanu milenijumska buba ili “greška Y2K”, ispostavilo da je strah bio neosnovan. Neki su tvrdili da je milenijumska buba deo plana koji je Bog sproveo da bi čovečanstvo konačno priveo kraju. Mediji su prenosili prognoze stručnjaka da će ova greška dovesti do teških softverskih havarija na svim informatičkim sistemima pa su vlasnici odvojili pozamašna sredstva da se posledice koliko-toliko ublaže, a sada je od svega toga ostao samo utisak da su taj strah širili sami informatičari jer su videli mogućnost da deo sredstava sliju u svoje džepove. Da li su time pokazali da su naučili i ponešto od “prodavaca magle” u domenu paranormalnog?

Postoji još mnogo proročanstava koja smak sveta predviđaju u bliskoj ili dalekoj budućnosti. Od svih ovih najava pomenućemo samo jednu, i to jedinu koja će se, po svoj prilici, i ostvariti. Prognoza se odnosi na 4 500 000 000 (četiri milijarde i petsto milionitu) godinu. Tada će se, u jedinom naučnom proročanstvu, Sunce pretvoriti u crvenog džina i progutaće Merkur, Veneru, Zemlju, a verovatno i Mars. Biće to pravi smak sveta.