6. poglavlje: Čuda

Uri Geler

  

Jedan od najlakših načina da rasvetlimo dilemu da li su čuda zaista moguća, jeste da se upoznamo sa slučajevima poznatih čudotvoraca. Nema sumnje da njima veliki broj ljudi veruje i ne treba sporiti da su sa tog stanovišta oni veoma uspešni. Ostaje samo pitanje koliko je to verovanje rezultat stvarnih natprirodnih moći čudotvoraca, a koliko su rezultat zablude ili svesne prevare. Ovo je važno pitanje jer, ako se pokaže da zaista postoje moći za koje nauka ne zna, onda je u interesu celog čovečanstva da se te moći dobro ispitaju i upoznaju pošto bismo od takvih saznanja svi imali velike koristi. S druge strane, ako neko zloupotrebi poverenje da bi obmanuo one koji su mu to poverenje poklonili, onda mu treba dati kvalifikaciju kakvu zaslužuje.

Uri Geler je sin Mađara i Austrijanke, rođen 1946. u Izraelu a živi u Engleskoj. Još od ranih sedamdesetih godina poznat je po svojim demonstracijama sposobnosti da snagom uma savija kašike i ključeve, da pokreće iglu kompasa, pokreće neispravne časovnike ili da čita skrivene poruke.

Prvo iskustvo u vezi sa paranormalnim pojavama imao je sa 5 godina. Tokom jela, navodno, kašika u ruci odjednom mu se savila i prelomila (ovo možemo samo da mu verujemo na reč, jer tada o tome nikome nije pričao). Sa 22 godine počeo je da radi kao foto-model, ali je samo godinu dana kasnije došao na ideju da priređuje male lokalne predstave na kojima je demonstrirao svoju sposobnost telepatije i psihokineze. O jednom od njegovih problema, svakako nastalih zbog početničkog neiskustva u zabavljačkim nastupima, piše list Jerusalem post u broju od 5. januara 1971. godine, pod naslovom “Opsenarstvo i neispunjen ugovor”:

Sudija za prekršaje juče je podržao optužbu da je Uri Geler, samozvani telepata, kriv za neispunjenje ugovora u kome je obećao da će izvesti tačku sa telepatijom, parapsihologijom, hipnotizmom i telekinezom, a umesto toga poslužio se opsenarskim trikovima...

Geler ipak nije posustao. Nastavio je sa predstavama i ubrzo je postao poznat širom Izraela, zahvaljujući predsednici vlade Goldi Meir. Kad je ona u jednom nastupu zamoljena da iznese prognozu o budućnosti Izraela, izgovorila je stilsku figuru koja je obišla svet: “Ne pitajte mene, pitajte Urija Gelera”.

Imao je samo 26 godina kad je krenuo u Evropu, gde je doživeo niz uspeha, priredio veliki broj atraktivnih predstava i nastupa na televiziji i dao mnogo intervjua u kojima su ga novinari uzdizali u nebo.

Uri Geler rado priča o tome kako je u bašti još kao dete video veliku svetlosnu kuglu i kako mu je odmah postalo jasno da je to vanzemaljski brod. Izgleda da ambicioznom duhu ovog čoveka ni društvo bića sa drugih svetova nije bilo dovoljno dobro, pa u jednom kasnijem intervjuu, na novinarsko pitanje zašto toliko ljudi ipak smatra da je on prevarant, odgovara:

Treba da postavite isto pitanje ljudima koji ne veruju u Isusa Hrista ili u Boga. Istorijske religijske ličnosti uvek su imale svojih neprijatelja. Uvek je bilo takvih koji su tvrdili da je reč o šarlatanima... Zapravo sam morao da tužim neke od tih ljudi jer su pisali laži o meni u svojim knjigama. Pravi razlog je da su oni u tom pisanju videli materijalni interes.

Uri Geler ne radi sam. On ima čitav tim advokata čiji je zadatak da tuže svakoga ko izjavi da se njegove moći zasnivaju na trikovima i prevarama. Izgleda da tajna njegovog uspeha leži dobrim delom i u ovoj službi, jer je ona veoma važna u održavanju željenog konteksta knjiga i novinskih članaka o njemu. Svaka akcija ove službe zavisi samo od odgovora na pitanje u kakvom kontekstu je Uri Geler predstavljen u tekstu. U ovo se uverio i autor knjige koju upravo čitate, kad je od Gelera putem elektronske pošte zatražio dozvolu da uz ovaj tekst objavi fotografiju njegovog raskošnog Kadilaka (koji, uzgred, liči na ježa jer je na karoseriju zalepljeno na stotine savijenih kašika i viljušaka). Najpre su od njegove kancelarije stigla sledeća pitanja:

Možete li da nas obavestite o sadržaju poglavlja o Uriju? Takođe, hteli bismo da znamo kakva je priroda knjige, da li je pozitivna, neutralna ili negativna o subjektu. čim nas obavestite o tome, rado ćemo vam poslati slike.

Ohrabren obećanjem u poslednjoj rečenici, na pitanja sam odgovorio najpoštenije što sam mogao. Odmah je od advokata stigla zabrana na objavljivanje Gelerovih fotografija, kao i besplatan pravni savet da se upoznam sa međunarodnim zakonom o kleveti.

Nema sumnje, svako ko bi želeo da ga predstavi sa gledišta sumnje u njegove moći, bio je u startu obeshrabren mogućom tužbom za klevetu. Njegovi pravnici pokrenuli su mnogo procesa u kojima su tužili razne “nevernike” zahtevajući od njih astronomske sume na ime odštete, a u javnosti je poznat sudski proces vođen protiv Gelerovog najvećeg protivnika, koga ćemo u ovoj knjizi više puta pomenuti - Džejmsa Rendija (James Randi).

Kao razlog za traženje visoke odštete (15 miliona dolara) navedeno je klevetanje, ugrožavanje privatnosti i smišljeno ometanje sa mogućom zloupotrebom. Predmet tužbe odnosio se na intervju koji je 9. aprila 1991. Rendi dao listu International Herald Tribune, kad je rekao da je Geler “obmanuo čak i istaknute naučnike” trikovima koji spadaju u grupu “onih koji se nalaze na poleđini pakovanja kukuruznih pahuljica za decu. Očigledno je da naučnici više ne jedu kukuruzne pahuljice”.

Formulišući tužbu, Geler se dobro čuvao toga da pomene centralno pitanje - da li njegove moći, koje je u spornom intervjuu Džejms Rendi podveo pod sumnju, zaista postoje ili su one ipak zasnovane na trikovima. Ali, trebalo je utvrditi činjenice; proces se posle četiri godine završio Gelerovim porazom. Umesto da dobije 15 miliona dolara, Geler je pristao na poravnanje kojim je platio 120 000 dolara na ime troškova procesa.

Ne samo da ga ovo nije omelo u nastupima, nego je nastavio da sa nesmanjenom energijom izvodi svoje tačke i da tuži svakoga ko se usudi da javno posumnja u njegove moći. Izgubio je sve krupnije procese, ali je ostao neumoran (jedini procesi za koje znamo da su dosuđeni u Gelerovu korist vođeni su protiv dnevnih listova Esti Hirlap i Nepszabadsag u Mađarskoj).

Posebno je zanimljiva Gelerova ponuda koja bi donela milion dolara prvoj osobi uspešnoj u “daljinskom” psihokinetičkom krivljenju kašike, koju je on postavio negde u svojoj velelepnoj kući. Ovu kašiku stalno je snimala kamera i sliku slala na Internet tako da svako može odmah da proveri svoje natprirodne moći. Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) je ovo u Rečniku skeptika (Skeptic’s dictionary) prokomentarisao na svoj način:

Ako savijete kašiku, dobićete milion dolara. Upozoravam vas da biste, ukoliko uspete da savijete Urijevu kašiku, mogli da imate puno problema da dokažete da ste to zaista učinili. Verovatno biste u nastojanju da dobijete nagradu stigli i do suda, ali ne očekujte naklonost sudije ili porote. Geler je već bio tamo i on zna šta sud može da učini ljudima koji izjavljuju da su u stanju da snagom misli saviju kašiku.

I Džejms Rendi se javio sa svojom šaljivom kontra - ponudom od dva miliona dolara nagrade prvom psihokinetičaru koji uspe da ispravi krivu kašiku koju on drži u kutiji za cipele ispod svog kreveta, uz dvosmisleni komentar “Vi mi verujete, zar ne?”. Uskoro je Geler uklonio sliku kašike sa svog sajta zajedno sa novčanom ponudom i o tome nema više nikakvog traga. Umesto toga, pojavila se nova ponuda: ko pogodi šta predstavlja Gelerov crtež sakriven u sefu, iz njegove kolekcije će dobiti ni manje ni više nego kameni kristal star milionima godina (zna li neko za mlađi kameni kristal?)

Časopis “Novi naučnik” (“New scientist”) u broju od 6. aprila 1978. godine doneo je članak pod naslovom “Geler je prevarant, tvrdi bivši menadžer”. U njemu je Jaša Kac (Yasha Katz), Gelerov nekadašnji menadžer, priznao da je pomagao Geleru da trikovima obmane novinare i publiku. Geler je na ovo javno odgovorio u istom časopisu: “Prekinuo sam svaku vezu sa Jašom Kacom, koji nikada nije bio moj menadžer...” Na Gelerovu nesreću, u njegovoj ranije objavljenoj knjizi “Efekat Geler”, stoji rečenica koju bi verovatno izbrisao kad bi mogao: “čovek koji je navodno ispostavio dokaz za ovo jeste moj bivši menadžer Jaša Kac, s kojim sam prekinuo saradnju 1974. posle neslaganja oko deobe dobiti - problema poznatog mnogim zabavljačima”.

Uri Geler navodi brojne izjave poznatih ljudi, između ostalih i naučnika, koji su se pozitivno izrazili o njegovim natprirodnim moćima. Umesto komentara na ovo, Džejms Rendi je okupio grupu naučnika u Laboratoriji za biofiziku Kraljevskog koledža u Londonu. Kao bivšem mađioničaru, nije mu bilo teško da ih impresionira: kašike i ključevi su se savijali, igla kompasa je igrala a satovi su se zaustavljali i pokretali. Nedostajalo je samo uveravanje da je sve to postignuto natprirodnim silama i paranormalnim moćima.

Rendi je objavio knjigu pod naslovom “Istina o Uriju Geleru”. Prenećemo dva zanimljiva citata iz te knjige:

- “Razbijeni” satovi obično su samo pokvareni. Zagrejte ih, protresite i oni će početi da kucaju. Druga je stvar koliko dugo i koliko tačno će raditi.
- Savijanje kašika obično se izvodi tako što se pažnja gledalaca preusmeri na nešto drugo. Jednostavno, navedite svakoga da skrene pogled dok savijate kašiku. Geler je oduvek bio poznat po tome što je držao već savijenu kašiku i govorio “Savija se, savija se”, dok je postepeno otkrivao deo po deo savijenog dela, sakrivenog prstima.

Postoji još jedno pitanje koje se nameće i tako je jednostavno da je teško verovati da ga još ni jedan novinar nije postavio u razgovoru sa Gelerom. To pitanje glasi: Ako on zaista krivi kašike psihokinetičkim silama, kao što uporno tvrdi, zašto onda tokom tog krivljenja mora da ih drži u svojim rukama, da ih krije iza prstiju i dlanova i da tako teatralno maše s njima?

Majkl Šermer (Michael Shermer) objavio je listu od osam načina na koje bi svako mogao da demonstrira jednu od Gelerovih veština, a to je reprodukovanje “tajnih” crteža koje je neko nacrtao na bloku dobijenom od Gelera:

1. Pročitajte poruku telepatski (možda Geler baš tako radi?) Ili...
2. Tražite da ta osoba nacrta predmet jasno, da svako može da ga vidi. Onda će ona dobro pritisnuti olovkom, pa kad otcepi prvi list i vrati vam blok, lako ćete na drugom listu videti otisak crteža. Ili...
3. Svi imamo čekovne knjižice sa listovima čiji zadnji deo je hemijski obrađen tako da ostavlja kopiju na sledećem listu. Ili...
4. Dajte mu specijalni blok za trikove, sa uloškom osetljivim na pritisak ispod gornjeg lista. Ili...
5. Virite (na klasičan način ili uz pomoć elektronike) dok on crta. Ili...
6. Posmatrajte vrh olovke tokom crtanja. Ili...
7. Angažujte saučesnika koji će vam saopštiti šta je nacrtao. Ili...
8. Oslonite se na psihologiju: većina ljudi nacrtaće kuću ili čovečije lice.