Nekoliko ličnih iskustava
Savršena ideja za energiju budućnosti
Dok sam u redakciji časopisa radio prelom za novi projekat, telefonom me je pozvao prijatelj koga godinama nisam video. Rekao je da će odmah doći, jer ima nešto veliko da mi saopšti. Bio sam nestrpliv da čujem šta je to. Kad je došao, prvo je zatražio da se povučemo u prostoriju u kojoj niko neće moći da čuje naš razgovor. To je bio neobičan zahtev, jer nismo bili u tajnoj službi nego u redakciji u kojoj uvek ima dosta ljudi, ali je i to bilo nekako sređeno.
Počeo je izokola, o energetskoj situaciji, o krizama kojima je izloženo čovečanstvo, o zagađenosti životne sredine, i tako dalje. Ispočetka ga nisam prekidao, jer je teatralni ton s kojim je nastupio najavljivao nešto zaista krupno. U međuvremenu je stigla kafa, pa smo je i popili, a on još nije prešao na stvar. Najavio je samo da ćemo nas dvojica postati najbogatiji ljudi na svetu ako njegova ideja uspe. Ovo je ipak više ličilo na veliku gnjavažu nego na veliku ideju, pa sam morao da ga požurim. Pitao sam se čime sam to zaslužio da baš mene povede sa sobom u svet takvog bogastva.
Pošto sam, ispunjavajući njegov zahtev, kao zakletvu ponovio da ćemo dobit deliti na jednake delove, konačno je rekao da je ideja u tome da se proizvede savršen akumuator, koji će biti malih dimenzija i težine, a velikog kapaciteta. Tako će biti moguće realizovati električni automobil, a svi stari motori sa unutrašnjim sagorevanjem će završiti na otpadu. Neću ovde ponavljati sve prednosti ovakvog automobila koje mi je nabrajao, jer nije rekao ništa što nije bilo već dobro poznato. Uostalom, veliki broj naučnih institucija celog sveta radi na rešenju ovog problema, ali su rezultati za sada samo simbolični.
Sačekao sam kraj ovog usmenog referata, pa sam ga upitao da li je već realizovao prototip tog savršenog akumulatora, jer me je zaista zanimalo kakve performanse je postigao. Njegov odgovor je bio hladan tuš.
- A, ne, pa taj akumulator ćeš ti da projektuješ, moja je samo ideja.