Pseudonauka
|
5 |
Neokortikalni rat
U izdanju Vojnoizdavačkog zavoda, objavljena je knjiga "Neokortikalni rat". Pisac ove, po svemu zanimljive, knjige je dr Svetozar Radišić, portparol Vojske Jugoslavije, inače pukovnik po činu, redovni saradnik časopisa Treće oko i nekadašnji glavni i odgovorni urednik časopisa Vojno delo. Ovaj autor je u tekstu pod naslovom "The serbian X - files" objavljenom u Internet UFO Diggest dobio "pseudonim" Foks Molder.Knjiga nas na 144 strane upoznaje sa novim konceptom ratovanja - nećemo mnogo pogrešiti ako ga prosto nazovemo parapsihološkim ratovanjem, mada argumentacija i način predstavljanja stvari u knjizi neprestano "pliva" između pseudonauke i okultizma. U fusnoti na 23. strani, recimo, nalazimo podatak da se u neokortikalnom ratu jedan od fizičkih načina uticanja na mozak postiže implantiranjem mikročipova ispod lobanje u moždani sistem, kao i da je ruski akademik, doktor medicinskih nauka Viktor Hromov uspeo da materijalizuje i presadi ljudsku dušu.
Evo još nekih zanimljivih citata. Prvi nudi autorovu sliku stvarnosti koja prevazilazi najužasnije vizije iz Orvelove legendarne "1984":
Upravljanje ljudima stiče svakodnevno sve veći legalitet i legitimitet. Posle potpune kontrole robe, uspostavljene uvođenjem BAR-koda, u zemljama Evropske unije uveden je EKAM-kod, koji je utisnut na šengenske pasoše u vidu magnetne trake. Reč je o matičnoom broju osobe koji pojednostavljuje administrativno poslovanje. Međutim, podmukli inicijatori već nekoliko godina insistiraju da se ta šifra ugradi u tela građana, odnosno da se utisne na ruku ili čelo. Bio bi to svojevrstan bio-čip povezan sa centralnim kompjuterom u Briselu. Tada bi iz jednog centra moglo da se utiče na ponašanje i zdravlje svakog "žigosanog", jer bio-čip ugrađen u telo može posredstvom komandi da utiče na nervni sistem čoveka i da usporava ili ubrzava rad srca. (...) CIA eksperimentiše na ljudima, bez njihovog znanja, ugrađujući im u mozak "transmitere". Zanimljivo je da se, prema navodima gospođe Velš, žrtvama ugrađuju prijemnici prilikom rutinskih operacija sinusa, vilice, nosa i uha. (str. 30)
Sledi objašnjenje zašto je tako veliki broj Jevreja napustio Nemačku za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata. Možda ste mislili da je egzodus na smrt preplašenih ljudi usledio zbog svega što su doživeli od strane nacista, ali autor knjige ima drugo objašnjenje:
O kakvoj je vrsti spreja reč najbolje se može zaključiti iz procedure koju je Štajner sproveo. Naime, jednom zecu izvadio je testise i slezinu i odsekao delić njegove kože zajedno sa krznom. Sagoreo je delove i pažljivo sakupio njihov pepeo. Napravio je smešu dobijenog pepela i mlečnog šećera, koji je imao ulogu neutralnog praha. Tako razređen rastvor ima moć homeopatskog delovanja. Homeopatska potentizacija trebalo je da preobrazi instinkt održanja vrste u njegovu suprotnost, stvarajući u životinji stanje potpune nesigurnosti. (...) Nemački nacisti ponovili su eksperiment potentizovanjem pepela testisa, slezina i delova kože plodnih mladih Jevreja, pokušavajući da preostale Jevreje zauvek oteraju iz Nemačke. Postoje podaci da je dr Valter Johanes Štajn, jedan od najuglednijih Nemaca pre Drugog svetskog rata, otkrio da je prvi potentizovani ljudski pepeo bio pepeo sagorelih jevrejskih muškaraca i da je ubrizgan Jevrejima zatvorenicima u Buhenvaldu. Zabeleženo je i da su skoro svi "ljudski zamorčići" pokušavali da pobegnu iz Nemačke. Esesovci su, prema rečima pisca Trevora Revenskrofta, rasipali pepeo iz gasnih peći po koncentracionim logorima uzduž i popreko Rajha. Autor bestselera "Koplje sudbine" zabeležio je da "nije posipan bilo kakav pepeo, već potentizovani pepeo koji se širio vetrom poput finog spreja". Ostaje u sećanju njegova rečenica: "Odmah nakon poraza Trećeg rajha, aprila 1945, usledio je čuveni veliki egzodus preostalih pripadnika jevrejske rase s evropskog kontinenta". (str. 40)
Ovome treba dodati da je homeopatski konept potentizacije odavno napušten od strane medicinske nauke, i da svako bavljenje homeopatijom danas spada isključivo u domen alternativne medicine i nadrilekarstva.
Koncept pseudonaučne ideje stotog majmuna i u ovoj knjizi našao je svoju potvrdu:
Džon Hegelin smatra da je praktikovanjem TM - sidhi tehnike dokazano da mentalni ulazak u jedinstveno polje omogućava čoveku prikupljanje životne energije i uticaj na misli drugih. Naime, prema njegovoj teoriji, ideje se mogu plasirati posredstvom jedinstvenog polja, s potpunom izvesnošću da budu usvojene i primenjene, ukoliko se uspostavi misoaona kritična masa, odnosno ukoliko istovremeno meditira kvadratni koren iz jedan odsto populacije koncentrisan na istu ideju. (str. 64)
Evo još jednog neobičnog objašnjenja, ovoga puta o tome kako se sve naše misli automatski zapisuju negde visoko iznad naših glava:
Njihovo objašnjenje da informacioni omotač Zemlje čuva podatke na isti način kao i magnetni diskovi ili magnetne trake i da svaku novu misao registruje Zemljin informacioni omotač čini se najrazboritije. Kako je dokazano da misli imaju određenu frekvenciju i talasnu dužinu, te da dopiru do jonosfere, nije čudno ukoliko se tamo zapisuju. (str. 72)
Poslednji citat govori o tome kakvoj opasnosti izlažemo svoju decu kad ih povedemo na sendvič kod Mekdonaldsa:
Problematičan pristup deci, koji izaziva pedagoge, čine "Mekdonaldsovi" restorani u Beogradu koji za vreme rođendanskog ili prazničnog "srećnog obeda" ("Happy meal") nude igru pod nazivom "leteći zmajevi". Deca dobijaju na poklon igračke u obliku zmaja, koje zajedno sa postoljem (neke od njih imaju oblik sličan "atomskim pečurkama") podsećaju na statuu Satane. Neko će reći da je povezivanje sa zlom pomalo naivno, ishitreno i preterano, ali zar nije naivno i objašnjenje da deca treba da se naviknu na zmajeve, da su zmajevi ljupki, ili da se deca tako oslobađaju straha. (str. 96)
O restoranima brze ishrane svako će imati svoje mišljenje, a ja priznajem da o McDonald's-u nikad nisam ramišljao kao o đavolovom oružju u neokortikalnom ratu. Naročito ako stvar ne posmatramo sa pozicije zdrave ishrane, nego ako deci ukinemo i pravo na junake iz bajki, pa i one negativne. Kakva bi bila Crvenkapa kad bi neki cenzor iz nje izbacio zlog vuka, i od koga bi princ spasao lepu princezu kad bismo zmaju zabranili da igra svoju ulogu u bajci?