Reč zahvalnostiUz malu pomoć mojih prijatelja
Nekoliko ljudi zaslužuje moju zahvalnost za nesebičnu pomoć koju su mi pružali dok sam radio na ovoj knjizi. Osim što su me podržali u ideji da “otvorim front” za borbu koju započinjem ovom knjigom, svako je pronašao još po neki način da mi pomogne. To su:
Profesor dr Dušan Ristanović, s kojim sam neprekidno vodio živu i konstruktivnu raspravu. Mada sam od njega, kao profesora biofizike, zatražio samo stručni stav povodom jednog univerzitetskog udžbenika, neočekivano sam dobio dragocenog saradnika i konsultanta za mnoge teme, počev od medicine pa do teorije kvanta. Dr Ristanović je jedan od retkih profesora koji dozvoljavaju i mišljenje koje se razlikuje od njihovog pa mi je, umesto da mi nameće svoj stav, pomogao da sam pronađem meru u najosetljivijem pitanju - određivanju granice između religije i savremenog sujeverja. Tako mi je u poglavlju o Biblijskim proročanstvima samo naznačio da on kao pravoslavni hrišćanin ne prihvata takav pristup kritičkoj analizi Biblije, ali mi ni tu nije uskratio svoju pomoć oko stilske korekture teksta.
Profesor dr Dragan Popadić, jedini aktivista na polju borbe protiv savremenog sujeverja koga sam do sada imao prilike da upoznam. Uz to strpljiv i dragocen sagovornik za stručna pitanja koja objašnjavaju psihološki mehanizam i ljudsku potrebu da se veruje u paranormalno. Kad se utire put po neutabanoj stazi, kao što je kod nas borba protiv zloupotrebe verovanja u natprirodno, od velikog značaja je pomoć i podrška ovako uvaženog i stručnog istomišljenika.
Profesor dr Žarko Korać, živa enciklopedija za teme koje izučava parapsihologija i za dela svetskih autora koji su je obrađivali. Profesor Korać mi je pružio na raspolaganje vrednu kolekciju knjiga iz ove oblasti.
Profesor Aleksandar Mandić, koji je nesebično podelio sa mnom svoje veliko iskustvo i veštinu komunikacije sa čitalačkim auditorijumom.
Dejan Balinda, čiji analitički duh i odmerenost u diskusiji mogu da budu dobar primer svakome ko želi da izgradi svoj stil obraćanja publici. Osim što je svaki put bio od pomoći kad sam želeo da prodiskutujem neki stav ili gledište izneto u ovoj knjizi, od njega sam naučio i neka zlatna pravila, mada često nije bio ni svestan toga da ih je izgovorio. Recimo, da kod sagovornika (ili čitaoca) ne treba ostaviti utisak da nešto znaš, nego da imaš šta da kažeš.
Marijana Anastasijević, koja nije žalila truda da mi pomogne oko finalne gramatičke i stilske korekture teksta.
Nenad Veljković, čovek za koga nema tajni kad treba pronaći neki podatak, knjigu ili kad treba sklopiti kontakt sa ljudima. Bez tog njegovog dara, mnoga “gvozdena vrata” ostala bi zatvorena i posao oko pripreme rukopisa bio bi mnogo teži.
Korisnici kompjuterske mreže Sezam Pro, s kojima sam, u konferenciji Civilizacija, preko monitora i tastature često “lomio koplja” po pitanjima koja obrađuje ova knjiga. Mada sam ovde imao malo istomišljenika i mnogo oponenata, vatrena diskusija sa nevidljivim sagovornicima pomogla mi je da izoštrim svoje stavove i da svaki pojedinaččno podvrgnem proveri “uživo”.