|
Iz gnezda
je ispalo žutokljuno vrapče. Još u vazduhu je napravilo par besmislenih
pokreta krilima, a onda je bupnulo o zemlju, ovako, BUP. Dva metra odatle
prolazila je žena kojoj je kroz glavu prošlo samo jedno "iju", i u
isto vreme je promrmljala "što me uplaši, bre".
Nekoliko
koraka iza nje išao je čovek koji je pomislio "eto što je žena, ne
bi stala da mu pomogne", i stao da mu pomogne. A onda je video da mu je
polomljeno jedno krilo, a to mu je već bilo gadno, pa je produžio svojim
putem.
Onda je
prošla majka koja je za ruku vodila dete iz škole. Dete je pomislilo
"malo vrapče, poneću ga kući" i reklo "malo vrapče,
poneću ga kući", a mama je pomislila "samo mi još ptica
treba" i rekla "nemoj, doći će njegova mama po njega".
Za njima
je išao zagrljen par. Devojka je pogledala vrapca i pomislila "ovaj je
gotov, neće još dugo" i rekla "jao jadan". Mladić je
zaljubljeno pogledao svoju devojku u oči, pomislio "kako ima dobru dušu"
i nežno je poljubio.
A onda je
došao ludak. Pomislio je "tra la la", kriknuo iz sve snage i zgazio
vrapca cipelom broj 47.
|