Kad sam
video kako mu se kelneri klanjaju do poda, shvatio sam da ovaj skupi ručak
nikada neće biti plaćen jer je restoran na njegovoj teritoriji. Kao žičana
ograda ispred nosa, svi ti šestocifreni poslovi i tračevi iz Komiteta bili
su neoštri, jer sam fokusirao pogled negde daleko u prošlost, na dva dečaka
koji sa štapovima u rukama stoje u mulju do kolena i krišom zavaravaju glad
mrvicama hleba spremljenog za mamac.
|