|
Koja je svrha ovog sajta?
www.paralax.co.yu
nastao je sa željom da se kod nas stvori protivteža verovanju u paranormalne i
natprirodne pojave i da se pokrene front protiv zloupotrebe ovih verovanja. Ovaj
sajt takođe promoviše knjigu Da li postoje stvari
koje ne postoje, stvorenu sa istim ciljem.
Koja pitanja su obuhvaćena?
Paranormalne i natprirodne pojave i sposobnosti,
okultizam, magija, kao i granična područja nauke, koja uglavnom proučava
parapsihologija. Takođe, obuhvaćeni su i predmenti izučavanja
UFOlogije, kao i pitanja iz domena alternativne medicine i pseudonauke.
Koja pitanja nisu obuhvaćena?
Metafizička pitanja koja se dotiču
religije a čije odgovore nije moguće proveriti niti dokazati, kao što
je, recimo, Da li postoji Bog ili Ima li života posle smrti.
Da
li su svi skeptici ateisti?
Ne. Neki jesu ateisti, neki veruju u Boga, a neki
su agnostici (smatraju da nije moguće doznati da li Bog postoji ili ne
postoji). Veoma je važno razumeti razliku između ateizma i skepticizma.
Skepticizam nije sekta, nije skup verovanja niti odsustvo verovanja, i ne
propagira neki poseban način života. Skepticizam je opširnije definisan u pitanjima
i odgovorima, ali ovde možemo da navedemo da je skepticizam način
prihvatanja ili odbijanja verovanja, pri čemu se pre svega insistira na naučnom
metodu i na kritičkoj analizi svake tvrdnje.
Ima
li smisla živeti kao skeptik, bez verovanja u nešto?
Zavisi od toga šta se podrazumeva pod
"verovanjem u nešto". Ako se odbaci verovanje koje propagiraju
poklonici novokomponovanog sujeverja, time ne samo da se ne gubi na sadržini života
i bogatstvu ličnosti, nego se čak i oslobađa prostor za verovanje u stvari
koje mogu da oplemene čoveka. S druge strane, verovanje u Boga nije akt koji
treba dokazivati ili braniti, jer je vera, kao što i sama reč kazuje,
nije nešto što se dokazuje, nego što se veruje. Ona je uglavnom
rezultat vaspitanja a ne razumskog rezonovanja i više zavisi od konstitucije ličnosti
nego od inteligencije.
Ovo poslednje ne važi za novokomponovano
sujeverje. Kao što prihvatanje novokomponovane narodne muzike zavisi od stepena
čovekove kulture, tako i prihvatanje novokomponovanog sujeverja zavisi od
stepena inteligencije.
Da
li i naučna verovanja mogu da se podvedu pod religiju?
Ne, mada pripadnost religiji i nauci ima jednu
zajedničku osobinu, a to je verovanje u nešto. Ipak, postoji jedna važna
razlika: verovanja u nauci zasnivaju se isključivo na dokazima. Osim toga, za
razliku od religioznih dogmi, naučna verovanja nisu nepromenljiva i bezuslovna.
Naučne teorije uvek su podložne kritici i stalno se dograđuju i modifikuju,
pa i odbacuju ako se naknadno pokaže da nisu ispravne. U nauci je dozvoljeno
neslaganje, obaranje teorija, borba mišljenja, dok se u religiji sve te pojave
ili kažnjavaju ili, u najboljem slučaju, ignorišu.
Ako
već postoje naučne institucije koje izučavaju paranormalne
pojave, zar to nije dovoljan dokaz da te pojave postoje?
Nije. Mada parapsihologija kao nauka postoji već duže od sto godina,
ona još uvek nije odmakla dalje od početka: nije pouzdano utvrdila čak ni da li pojave koje treba da ispita uopšte postoje ili su one samo spisak
želja. Ako ne govorimo o spekulacijama nego o dokazima (a u nauci se bez dokaza
ništa ne prihvata), onda treba reći da do sada nije ispostavljen ni jedan
dokaz da postoji i jedna od pojava koje ispituje parapsihologija. Naprotiv,
parapsiholozi imaju za sobom dosta dokazanih zabluda uzrokovanih nepravilno
kreiranim i loše vođenim eksperimentima, pa i dokazanih prevara.
Kako
objasniti to što je Lav Geršman pogodio datume početka i kraja
bombardovanja?
On to nije pogodio. Još u oktobru 1998. godine objavljeno je da komandant vojnih NATO snaga ima ovlašćenje da naredi vazdušne napade, a u decembru (tri meseca pre agresije) Lav Geršman je najavio da
će početkom proleća bombe padati po Beogradu. Nešto kasnije, kad se na vidiku pojavila varljiva mogućnost političkog rešenja ove krize, pokušao je da ublaži i izmeni izjavu. Bilo je to u februaru 1999. godine, samo mesec dana pred početak
bombardovanja: "Rekao sam početak marta - kraj maja... I stoji krv. Da li su u pitanju bombe ili policija puca na demonstrante, ne znam."
Šteta je što je korigovao prvu tvrdnju, čime se udaljio od prilično uspešne najave koja glasi
“početkom proleća”, jer je bombardovanje počelo 24. marta pa bi greška iznosila samo tri dana! Kad su prve bombe počele da padaju, štampa je zaboravila na poslednje proročanstvo a prethodno je malo doterala, pa je svaku sledeću storiju o Lavu Geršmanu započinjala podatkom da je on pogodio ovaj datum
“u dan”. Posle nekog vremena, kad je najčešće postavljano pitanje bilo kada
će rat prestati, veliki broj domaćih vidovnjaka požurio je da se posluži drugim delom Geršmanovog “proročanstva” (koje se odnosilo na kraj bombardovanja) i da ga proglasi za svoje. Tako je poplava raznih najava o kraju rata ličila na konsenzus:
bombardovanje će prestati tačno 21. maja! Greška je iznosila cele tri
nedelje.
Svejedno, po završetku vazdušnih napada (poslednje bombe pale su 11. juna) prvi
članak u novinama o Lavu Geršmanu započeo je rečima: "Ovako Lav Geršman,
čuveni ruski beli mag, koji je pogodio datume početka i kraja rata..."
Ovaj efekat, u kome mediji svojim senzacionalističkim
(i uglavnom netačnim) tvrdnjama pridobijaju poverenje publike i utiču
na formiranje javnog mnjenja, zove se "Efekat Dikson".
Izgleda da samom Lavu Geršmanu nije bilo
dovoljno da se priča da je pogodio samo tačne dane početka i kraja
bombardovanja. Na svom sajtu (http://www.lavgersman.co.yu)
Lav je još više uvećao preciznost svog pogotka:
Lav Geršman je magistar bele magije, i jedini
parapsiholog koji je u dan (neki njemu bliski ljudi, kažu da je to bilo i u
sat!) pogodio početak i kraj prošlogodišnjeg rata!
Ne treba da nas iznenadi i ako to uskoro bude
pogodak tačan u sekundu, ali u nastupu ovog čoveka privlači pažnju jedna
krupna greška koja mu se, verovatno zbog neznanja, često provlači. On sebe
predstavlja kao parapsihologa, a parapsihologija je, po svim
definicijama, nauka koja izučava paranormalne pojave. Okultizam
(kojim se Lav Geršman bavi) nije nauka pa samim tim ne može da bude ni parapsihologija.
U suprotnom bi trebalo da sam Lav objasni gde on u svom radu koristi naučni
metod, pa čak i da li zna koje uslove metod treba da ispuni da bi mogao da
nosi naziv naučni.
Kako da
uverim
suprotni tabor da sam u pravu?
Ovo pitanje ne postavljaju sebi samo skeptici,
nego i ljudi koji veruju u paranormalne pojave. Debata između ove dve grupe često
se završava uz osećanje uvređenosti sa obe strane, pre svega zato što se ne
poštuju uobičajena pravila dijaloške kulture. Ova pravila su opšte poznata
pa ih nećemo ponavljati, ali ćemo nabrojati nekoliko specifičnih pravila koja
bi sagovornici morali da poštuju u diskusijama o paranormalnim pojavama:
1. Budite spremni da za svoju tvrdnju ponudite
dokaze ili argumente. Ovo je pre svega obaveza onoga ko iznosi tvrdnju (a
ne onoga ko pokušava da je obori), naročito ako je tvrdnja neobična i u
sukobu je sa logikom ili uobičajenim shvatanjem sveta. Osim toga, treba znati
da prepričani anegdotski događaj nije dokaz! Ako je jedini argument koji imate
prepričavanje nečega što ste čuli od prijatelja ili pročitali u dnevnoj štampi,
onda znajte da to možete da prepričate samo uz ogradu i uz navođenje izvora
tvrdnje.
2. Pažljivo saslušajte dokaze i argumente koje
iznosi druga strana. Ovo na prvi pogled zvuči kao nepotreban savet i nešto što
se samo po sebi razume, ali se ovo pravilo ipak često krši u raspravama. Pre
nego što krenete u obaranje nečije tvrdnje, budite sigurni da ste je dobro
razumeli. Ponekad se dogodi da još u ovoj fazi, kad se tvrdnja podvrgava
analizi (pre nego što će biti podvrgnuta kritici) potpitanja pomognu i onome
ko iznosi tvrdnju da bolje razume šta tvrdi, pa da odmah shvati da su njegovi
argumenti besmisleni. Ovakve male "pobede" bez borbe i bez inata
najkorisnije su za obe strane, jer doprinose boljem razumevanju umesto da se
energija troši na nepotrebne sukobe.
3. Uvek mislite na to da vam je cilj da iz
diskusije izađete pametniji nego što ste bili na početku, a to možete samo
ako pažljivo slušate drugu stranu. Dozvolite sagovorniku da dovrši svaku
svoju misao, čak i kad ste savršeno sigurni da ste u pravu. Time ćete postići
dva cilja: imaćete pravo da tražite da i on vas sasluša, a i moći ćete da
analizirate njegov nastup, čime ćete bolje pripremiti svoje argumente.
4. Pažljivo birajte argumente. Izbegavajte da
umesto argumenata koristite poštapalice tipa "svi znaju da..."
ili "besmisleno je poricati da...", jer time samo priznajete da
nemate pravi argument. Ako svoju tvrdnju oslanjate na izjave autoriteta, ne činite
to ako taj autoritet nije ekspert za oblast na koju se tvrdnja odnosi. Korisno
je, recimo, citirati crkvene velikodostojnike kad se diskutuje o pitanjima hrišćanstva
ili morala, ali je za diskusiju o planetama Sunčevog sistema ili o dvojnim
zvezdama merodavno samo to šta kažu eksperti za astronomiju. Treba, takođe,
dobro obratiti pažnju na to koga ćemo smatrati ekspertom za neku oblast -
izjava nekoga ko je proveo godine studirajući medicinu svakako ima veću
specifičnu težinu nego tvrdnja nekoga ko nema formalno medicinsko obrazovanje
ali je platio novinsku reklamu i time proglasio sebe za iscelitelja.
5. Insistirajte na dokazima, bilo da iznosite ili
pokušavate da oborite nečiju tvrdnju. Pokušajte da osmislite testove kojima
biste proverili tvrdnju o nečijoj paranormalnoj sposobnosti, pa čak i ako on
na to ne pristane, znajte da će i takav razvoj događaja doneti argument u vašu
korist. Dobar retoričar će, recimo, u toj situaciji izneti neuporedivo smeliju
i neverovatniju (naravno, izmišljenu) tvrdnju za koju takođe neće izneti dokaze, ali će time bar
demonstrirati njihovu važnost i time oslabiti oštricu suparnikove tvrdnje.
Jedan moj
prijatelj tvrdi da ima natprirodne sposobnosti. Kako da se postavim?
Imate nekoliko načina, odaberite onaj koji
najbolje odgovara vašoj prirodi:
1. Ignorišite ga.
2. Testirajte njegove tvrdnje. Ako odbije, primenite način 1 ili 3. (Ne
prihvatajte anegdote i tuđa svedočenja!)
3. Recite da i vi možete isto to. Ako traži da mu dokažete, primenite
način 2, jer je on prvi izneo tvrdnju.
4. Razgovarajte s njim. Ako je siguran u to što tvrdi, primenite
način 2 ili 3, a ako je neuverljiv, primenite način 1.
5. Započnite vatrenu diskusiju koja uključuje uvrede i ružne reči
(ovo je najgori način).
Ja imam
natprirodne sposobnosti. Šta da radim?
To je veoma neobično. Ipak, pre nego što
primite to "zdravo za gotovo" i pre nego što počnete da uveravate
svoju okolinu u to, uzmite u obzir sledeće mogućnosti:
1. Razmislite kritički, da li je to mogla da
bude slučajnost ili loša procena verovatnoće događaja? Testirajte sami sebe
(bez varanja, jer kakva bi inače bila svrha testa?) Ako je potrebno, angažujte
prijatelje da vam pomognu u testu. Ovde su smernice kako
treba izvesti test telepatije.
2. Konsultujte nekoga ko je ekspert za oblast na koju se ta sposobnost odnosi.
3. Ako mogu da pomognem nekim savetom, pošaljite
mi pismo.
|